O Planu razvoja
„Plan razvoja autonomne pokrajine je dugoročni dokument razvojnog planiranja, kojim se definišu razvojni pravci i prioritetni ciljevi u narednih sedam godina, kao i mere za njihovo ostvarenje, a usvaja ga skupština autonomne pokrajine“ (Zakon o planskom sistemu, „Sl.glasnik RS “ br.30/18).
Skupština AP Vojvodine je, na predlog Pokrajinske vlade, usvojila Plan razvoja AP Vojvodine od 2023. do 2030. godine. Plan razvoja APV je krovni strateški dokument, koji predstavlja osnov za donošenje dokumenata nižeg hijerarhijskog nivoa. Usvajanju Plana razvoja je prethodio period javne rasprave tokom kojeg su održane javne prezentacije, u cilju upoznavanja selokupne javnosti sa tekstom Plana.
Glavni elementi plana razvoja
Prema Uredbi o obaveznim elementima plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (Službeni glasnik RS“, br.107/2020), obavezni elementi plana razvoja su:
Evolucija planiranja u APV
Planiranje razvoja nije novina, AP Vojvodina je razvijala praksu strateškog planiranja razvoja još od 2003. godine, kada je izradila i usvojila krovni planski dokument „Program privrednog razvoja AP Vojvodine“. Pokrajinska vlada je pristupila izradi novog planskog dokumenta i 2014. godine je predložila Skupštini AP Vojvodine dokument Program razvoja AP Vojvodine 2014-2020, koji je iste godine usvojen.
Donošenjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, napravljen je ogroman korak napred u procesu planiranja i on ima za cilj uspostavljanje efikasnog, koordiniranog i transparentnog sistema planiranja na svim nivoima vlasti.
U skladu sa tim zakonom, a po isteku prethodnog planskog dokumenta, Odlukom Pokrajinske vlade pokrenut je proces izrade Plana razvoja AP Vojvodine za period od 2021-2027. godine (PR APV), koji je usklađen sa zahtevima Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. Glasnik RS“, br.30/18). Odlukom Pokrajinske vlade od 26. oktobra 2022. godine, period važenja Plana razvoja AP Vojvodine je promenjen i pokriva period od 2023-2030. godine.
Usvajanjem ovog Plana, obezbeđen je kontinuitet u planiranju razvoja i stvorena je jaka osnova za vođenje javnih politika.
Cilj donošenja ovog dokumenta
Plan razvoja AP Vojvodine 2023-2030. godine je formulisan kao instrument za rešavanje zatečenih problema i baza za unapređenje društveno-ekonomskog položaja i životnog standarda svih građana i građanki Vojvodine.
Upravljanje procesom planiranja
Osnovu institucionalnog okvira za upravljanje procesom planiranja čini Koordinaciono telo za pripremu, sprovođenje, praćenje i izveštavanje o realizaciji Plana razvoja AP Vojvodine. Ovo telo je osnovano odlukom Pokrajinske vlade sa glavnim zadatkom da uspostavi operativne strukture i da obezbedi da se sve faze izrade i sprovođenja ovog dokumenta sprovode u skladu sa metodološkim i zakonskim okvirom i standardima. Odlukom Koordinacionog tela uspostavljene su Tematske radne grupe, koje čine osnovni mehanizam izrade Plana razvoja. Formirane su sledeće radne grupe:
Ekonomski razvoj
pokriva teme iz oblasti privrede, turizma, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralnog razvoja, inovacija, nauke, digitalizacije, pametne specijalizacije itd.
Infrastruktura
pokriva teme iz oblasti energetike, obnovljivih izvora energije, saobraćajne infrastrukture, telekomunikacija, urbanog razvoja, elektroenergetskog sektora, IKT itd.
Društveni razvoj
pokriva teme iz oblasti socijalne politike, socijalne zaštite, socijalnog preduzetništva, obrazovanja, zdravstva, omladinske politike, sporta, kulture, demografije, ravnopravnosti polova, nacionalnih manjina i dr.
Zaštita životne sredine
pokriva teme: upravljanje otpadom, kvalitet vode, kvalitet zemljišta, kvalitet vazduha, zaštićena prirodna dobra, buka u životnoj sredini itd.
Proces izrade odvijao se u skladu sa načelima javnosti i partnerstva čime je omogućena transparentnost procesa i uključivanje svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u sve faze procesa.
Stručnu podršku Koordinacionom telu i Tematskim radnim grupama u upravljanju procesom izrade i sprovođenja ovog dokumenta pruža Razvojna agencija Vojvodine. Njoj je dodeljena uloga koordinatora, čiji je osnovni zadatak obavljanje stručnih poslova i pružanje podrške radu Koordinacionog tela.
Republički sekretarijat za javne politike i Nemačka organizacija za saradnju (GIZ) pružao je podršku Pokrajinskoj vladi u svim fazama procesa izrade Plana razvoja AP Vojvodine, kako bi se na najbolji mogući način obezbedila usklađenost sa propisanom metodologijom i zakonskim i strateškim okvirom na nacionalnom i nivou Evropske unije.
Pregled i analiza postojećeg stanja
Analiza postojećeg stanja je prvi korak u izradi Nacrta Plana razvoja AP Vojvodine 2023-2030. godine. Njen osnovni cilj je sveobuhvatno, objektivno i na pouzdanim podacima zasnovano sagledavanje zatečenog stanja razvoja.
Analitičke podloge za analizu stanja izrađene su od strane stručnog tima sa bogatim iskustvom u realizaciji sličnih projekata i ekspertizom iz oblasti ekonomskog i društvenog razvoja, infrastrukture i zaštite životne sredine. Dokument Plan razvoja sadrži najvažnije nalaze analize stanja u okviru svakog od četiri razvojna pravca.
Dodatni izvor verifikacije izrađene analize stanja predstavljao je proces javnih konsultacija sa zainteresovanim stranama, u kome su učestvovali predstavnici svih relevantnih organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja i naučno-istraživačkih organizacija, kao i predstavnici javne uprave, uključujući i organe pokrajinske i državne uprave.
Pregled i analiza postojećeg stanja rađena na osnovu analitičkih podloga predstavljala je osnov za definisanje vizije i prioritetnih ciljeva, kao i mera za postizanje zadatih ciljeva.
Društveni razvoj pokriva teme iz oblasti socijalne politike, socijalne zaštite, obrazovanja, inovacija, nauke, zdravstva, omladinske politike, sporta, kulture, demografije, ravnopravnosti polova, nacionalnih manjina i dr.
Zaštita životne sredine pokriva teme: upravljanje otpadom, kvalitet vode, kvalitet zemljišta, kvalitet vazduha, zaštićena prirodna dobra, buka u životnoj sredini itd.
Ekonomski razvoj pokriva teme iz oblasti privrede, turizma, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralnog razvoja, inovacija, nauke, digitalizacije, pametne specijalizacije itd.
Infrastruktura pokriva teme iz oblasti energetike, obnovljivih izvora energije, saobraćajne infrastrukture, telekomunikacija, urbanog razvoja, elektroenergetskog sektora, IKT itd.
