Usvojena Metodologija za izradu Plana razvoja AP Vojvodine 2021-2027.
Na sednici Koordinacionog tela za pripremu, sprovođenje, praćenje i izveštavanje o realizaciji Plana razvoja AP Vojvodine 2021-2027. godine, 09. juna 2021. godine, usvojena je Metodologija za izradu Plana razvoja AP Vojvodine 2021-2027. godine.
Metodologija za izradu Plana razvoja je urađena u saradnji sa Razvojnom agencijom Vojvodine i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju i za nju je dobijena saglasnost Republičkog sekretarijata za javne politike, koji je na nacionalnom nivou telo zaduženo za upravljanje javnim politikama.
Svaka faza i korak predložen i opisan u metodologiji je tako koncipiran da je u svim aspektima usklađen sa zakonskim okvirom, u prvom redu Zakonom o planskom sistemu i pratećim uredbama.
Metodologija pruža niz preporuka, smernica za sve aktere uključene u ovaj proces. Pored tih smernica dat je i pregled šireg konteksta i položaja ovog Plana u planskom sistemu Republike Srbije, način na koji se vrši usklađivanje sa hijerarhijski višim dokumentima, preporuke za strukturu i sadržaj dokumenta, način održavanja javnih konsultacija i sl.
Ona je osnov celog projekta, gde je ceo proces rastavljen na delove i gde su jasno precizirani uloge, zadaci i odgovornosti svih uključenih aktera.
Više o Metodologiji možete pronaći ovde.
Pregled i analiza postojećeg stanja
Analiza postojećeg stanja je prvi korak u izradi Nacrta Plana razvoja AP Vojvodine 2023-2030. godine. Njen osnovni cilj je sveobuhvatno, objektivno i na pouzdanim podacima zasnovano sagledavanje zatečenog stanja razvoja.
Analitičke podloge za analizu stanja izrađene su od strane stručnog tima sa bogatim iskustvom u realizaciji sličnih projekata i ekspertizom iz oblasti ekonomskog i društvenog razvoja, infrastrukture i zaštite životne sredine. Dokument Plan razvoja sadrži najvažnije nalaze analize stanja u okviru svakog od četiri razvojna pravca.
Dodatni izvor verifikacije izrađene analize stanja predstavljao je proces javnih konsultacija sa zainteresovanim stranama, u kome su učestvovali predstavnici svih relevantnih organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja i naučno-istraživačkih organizacija, kao i predstavnici javne uprave, uključujući i organe pokrajinske i državne uprave.
Pregled i analiza postojećeg stanja rađena na osnovu analitičkih podloga predstavljala je osnov za definisanje vizije i prioritetnih ciljeva, kao i mera za postizanje zadatih ciljeva.
Društveni razvoj pokriva teme iz oblasti socijalne politike, socijalne zaštite, obrazovanja, inovacija, nauke, zdravstva, omladinske politike, sporta, kulture, demografije, ravnopravnosti polova, nacionalnih manjina i dr.
Zaštita životne sredine pokriva teme: upravljanje otpadom, kvalitet vode, kvalitet zemljišta, kvalitet vazduha, zaštićena prirodna dobra, buka u životnoj sredini itd.
Ekonomski razvoj pokriva teme iz oblasti privrede, turizma, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralnog razvoja, inovacija, nauke, digitalizacije, pametne specijalizacije itd.
Infrastruktura pokriva teme iz oblasti energetike, obnovljivih izvora energije, saobraćajne infrastrukture, telekomunikacija, urbanog razvoja, elektroenergetskog sektora, IKT itd.
