Održan prvi sastanak tematske radne grupe za Zaštitu životne sredine
U okviru procesa izrade Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030. godina, 23.08.2021. godine je održan prvi sastanak tematske radne grupe (TRG) za Zaštitu životne sredine.
Tema sastanka bila je prezentacija analize stanja u oblasti zaštite životne sredine. Analiza stanja je prvi korak u procesu izrade Plana razvoja, koja će predstavljati osnov za definisanje vizije, prioritetnih ciljeva i mera.
Sastanku su, pored članova TRG, prisustvovali i predstavnici Zavoda za urbanizam APV, JVP Vode Vojvodine, JP Vojvodinašume i ostali. Sastanak je otvorila Maja Sokić Heger, rukovodilac sektora za strateška istraživanja, inovacije i razvojnu ekonomsku politiku Razvojne agencije Vojvodine, koja ima ulogu Sekretarijata radnih grupa. U svom uvodnom obraćanju, ona je istakla da Plan razvoja AP Vojvodine predstavlja krovni dokument koji definiše buduće pravce razvoja i daje okvir Pokrajinskoj vladi za definisanje programa i planiranje njihove finansijske realizacije tokom perioda važenja Plana. Naglasila je značaj rada TRG u diskusiji o razvojnim prioritetima i pozvala prisutne da svojim znanjem i iskustvom doprinesu njihovom definisanju.
Nakon toga, rezime sa sastanaka tematskih radnih grupa za Ekonomski razvoj i Društveni razvoj prezentovao je prof. dr Edvard Jakopin. Prezentaciju na temu zaštite životne sredine održao je prof. dr Dejan Filipović, pri čemu je na početku predstavio aktuelni zakonski i strateški okvir dokumenata u oblasti zaštite životne sredine. Analiza oblasti zaštite životne sredine uključivala je kvalitet voda, vazduha i zemljišta, upravljanje otpadom, zaštićena prirodna dobra i buka u životnoj sredini. Prezentovani su i predlozi za izradu novih strateških dokumenata u skladu sa postojećim zakonima i uredbama u nadležnosti AP Vojvodine u oblasti zaštite životne sredine.
Maja Sokić Heger je zatim dala reč Tamari Orlović, zamenici rukovoditeljke TRG, koja je sažeto izložila sve aktuelne projekte Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u analiziranim temama. Nakon kraće diskusije, Maja Sokić Heger je zaključila sastanak pozivanjem prisutnih da se aktivno uključe i elektronski pošalju komentare i predloge na prezentovanu Analizu stanja.
Pregled i analiza postojećeg stanja
Analiza postojećeg stanja je prvi korak u izradi Nacrta Plana razvoja AP Vojvodine 2023-2030. godine. Njen osnovni cilj je sveobuhvatno, objektivno i na pouzdanim podacima zasnovano sagledavanje zatečenog stanja razvoja.
Analitičke podloge za analizu stanja izrađene su od strane stručnog tima sa bogatim iskustvom u realizaciji sličnih projekata i ekspertizom iz oblasti ekonomskog i društvenog razvoja, infrastrukture i zaštite životne sredine. Dokument Plan razvoja sadrži najvažnije nalaze analize stanja u okviru svakog od četiri razvojna pravca.
Dodatni izvor verifikacije izrađene analize stanja predstavljao je proces javnih konsultacija sa zainteresovanim stranama, u kome su učestvovali predstavnici svih relevantnih organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja i naučno-istraživačkih organizacija, kao i predstavnici javne uprave, uključujući i organe pokrajinske i državne uprave.
Pregled i analiza postojećeg stanja rađena na osnovu analitičkih podloga predstavljala je osnov za definisanje vizije i prioritetnih ciljeva, kao i mera za postizanje zadatih ciljeva.
Društveni razvoj pokriva teme iz oblasti socijalne politike, socijalne zaštite, obrazovanja, inovacija, nauke, zdravstva, omladinske politike, sporta, kulture, demografije, ravnopravnosti polova, nacionalnih manjina i dr.
Zaštita životne sredine pokriva teme: upravljanje otpadom, kvalitet vode, kvalitet zemljišta, kvalitet vazduha, zaštićena prirodna dobra, buka u životnoj sredini itd.
Ekonomski razvoj pokriva teme iz oblasti privrede, turizma, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralnog razvoja, inovacija, nauke, digitalizacije, pametne specijalizacije itd.
Infrastruktura pokriva teme iz oblasti energetike, obnovljivih izvora energije, saobraćajne infrastrukture, telekomunikacija, urbanog razvoja, elektroenergetskog sektora, IKT itd.
